Sa što je moguće manje reči želim objasniti mogućem čitaocu šta sadrži knjiga koju ima pred sobom. Iz naslova bi se moglo zaključiti da je njen cilj kritika teorija pomenutih u naslovu. Međutim, uopšte nije tako. Dugi niz godina, skoro celog života, radio sam na razotkrivanju prirode ovog našeg matertijalnog sveta u kome živimo. To me je dovelo do neočekivanih i neverovatnih otkrića, koja Vasionu prikazuju u svetlu bitno različitom od onog u kome je prikazuju trenutno vladajuće teorije u nauci, posebno Teorija relativnosti i Kvantna mehanika. Dakle, iako se tu i tamo krajnje nepovoljno izražavam o tim teorijama, nisam se mnogo bavio njima, a čitaoc, ako se potrudi da do kraja i pažljivo pročita ovu knjigu, uveriće se da bi bavljenje njima bio čisti gubitak vremena. Naime, uveriće se da su to, kao što je u podnaslovu rečeno, velike naučne zablude. Svestan da ta činjenica, odnosno poricanje tog „Svetog pisma" savremene nauke, može biti smetnja da se moje ideje ozbiljno uzmu u obzir, nisam ni pokušavao da ih pretstavim javnosti sve dok ih nisam dokazao, apsolutno i bez ikakve mogućnosti da se poriče njihova istinitost. Kada sam to postigao, sa velikim entuzijazmom sam pokušao da sa svojom Teorijom izađem pred naše fizičare, očekujući senzacionalni odjek i triumf Teorije, a za mene veliku slavu i priznanje. Umesto toga, gde god sam pokušao, na moje zaprepašćenje i nevericu, naišao sam na neprobojni zid ravnodušnosti, nezainteresovanosti, pa i opstrukcije. U istom trenu kada bih rekao da sam dokazao kako su Teorija relativnosti i Kvantna mehanika naučne zablude, prestajala je svaka komunikacija. Uzaludni su bili svi moji pokušaji da ih nagovorim da pročitaju moju Teoriju, pa da posle suočimo argumente. Niko to nije hteo da čita. Shvatio sam u tim bezuspešnim pokušajima neke istine koje svi znamo, sa kojima živimo, ali ih ipak nismo dovoljno svesni. Između ostalog, jedini siguran način da se dobije priznanje nekog autoriteta je da se veličaju ideje koje taj autoritet zastupa. Za čas će se zaslužiti akademska titula ako svojim radom potvrđujete tačnost radova vaših ispitivača. A ako ih dovodite u sumnju, negativna ocena vam je unapred zagarantovana. Uostalom, većina studenata zna da se najlakše polaže ispit ako se sprema po nekakivim „skriptama", sačinjenim po predavanjima budućeg ispitivača. Da ne duljim, morao sam dići ruke od pokušaja da taj birokratski zid probijem sa svojom Teorijom, koju sam obradio u knjizi pod naslovom „Vasiona pod maskom". Promenio sam strategiju. Kontaktirao sam neke izdavačke kuće, koje, budući da posluju, kako sam doznao, na komercijalnom osnovu, razumljivo nisu pokazale intertes da objave takvu knjigu. Široku čitalačku publiku ne zanima takva vrsta litertature. Ali, usput sam doznao da mogu objaviti bilo šta ako troškove štampanja platim sam. U početku sam odbijao i samu pomisao na takvo, činilo mi se, ponižavanje rada i autora. No, postepeno sam shvatio moral vremena u kome živimo, a to je da se u njemu sve kupuje, i diplome, i titule, i popularnost, i naučna slava, i sve što hoćete, samo ako imate dovoljno novca da to kupite. Pošto nisam mogao prihvatiti pomisao da Teorija ostane bačena na deponiju i izgubljena bez traga, rešio sam da je objavim na taj način. Odlično znam da verovatno neću dočekati da ona postane poznata i prihvaćena u nauci. Ali se nadam da će jednog dana, kada neko sa Zapada otkrije to što sam ja otkrio, moji potomci, ili neki drtugi potomci sa ovih geografskih širina, moći, na osnovu te knjige dokazati da je neko to već davno otkrio i objavio. A to će se sigurno, pre ili kasnije, otkriti, možda i na više strana odjednom, kao što je u nauci već bivalo. Jednostavno, gomilaće se nova saznanja i teškoće da se usklade sa netačnim teorijama biće sve veće. Rezultat će biti da će se pre ili kasnije morati priznati da te teorije ne valjaju, i da se mora tražiti bolja. Uostalom, ako se malo potraži po intertnetu, naći će se već veliki broj autoriteta koji u njih sumnjaju. Elem, kada sam rešio da kinjigu objavim, zaključio sam da bi bilo dobro da joj izmenim koncepciju. Prvu verziju sam napisao uglavnom suhim stručnim jezikom, budući da je bila namenjena stručnjacima. Pošto sam kod njih beznadežno propao, sa ovom knjigom ću pokušati da bar malo pridobijem običnog čitaoca, koji se za nauku ne interesuje baš mnogo. Pokušao sam da je napišem jezikom razumljivim i za njega, objašnjavajući svoje ideje uglavnom rečima. Matematiku, i to uglavnom sasvim jednostavnu, koristio sam samo za kvantitativno dokazivanje svojih tvrđenja. Da razbijem monotoniju izlaganja, tu i tamo sam je „prošarao" razmišljanjima o nekim drugim opštim pitanjima. Pošto nisam pisac, ne znam da li sam u tom pravcu nešto uspeo, ali, bilo kako bilo, dragi uredniče i potencijalni čitaoče, rešio sam da se knjiga mora objaviti, a ako je previše dosadna, vi mi oprostite i nemojte je čitati. Inače, po ugledu na Platona, napisao sam je u formi dijaloga između dva izmišljena sagovornika. Bez obzira na Platona, činilo mi se da je to najprirodniji način da se, kroz pitanja jednog od sagovornika, problemi rasvetle iz više uglova i učine jasnijim. Pošto u suštini dijalog vodim sam sa sobom, jednog fiktivnog sagovornika sam nazvao „Ego", a drugog „Alter ego". U dalnjem tekstu ih skraćeno obeležavam sa „E" i „A".